Zvonimir Britka, nekada reprezentativac u mlađim kategorijama u bivšoj Jugoslaviji, decenijama uspešan takmičar u svim selekcijama, i ako je već 50 godina u stonom tenisu i dalje nastupa u Prvoj ligi Srbije. Dugo je bio nezaobilazan u pozivima na pripremama naše reprezentacije, kako god da nam se država zvala, budući da je jedan od retkih danas aktivnih odbrambenih igrača. Osim domaće, igrao je u mnogim inostranim ligama.
Britka ima zavidan staž i na mestu predsednika Stonoteniskog udruženja veterana Srbije u čijem mandatu su počela da se organizuju i državna prvenstva za ovu kategoriju igrača, što ranije nije bio slučaj. Bivši je predsednik Stonoteniskog saveza Beograda a obavljao je i funkciju Generalnog sekretara Stonoteniskog saveza Srbije.
Zbog svega navedenog, sigurno da je Zvonimir Britka danas jedan od najpozvanijih da govori o aktuelnim temama u srpskom stonom tenisu.
Najpre, molim Vas da nam odate tajnu vašeg dugotrajnog igračkog veka? Znanje je jasno da posedujete, ali odakle toliko snage da se nosite sa čak i po tri puta mlađim od Vas? Za naše čitaoce, ističemo da nastupate za Taurunum iz Zemuna u Prvoj ligi.
”I dan danas živim na Novom Beogradu, preko puta Hale sportova gde smo moji vršnjaci i ja provodili mnogo vremena baveći se raznim sportovima. Neko se zadržao na košarci, neko na gimnastici, a ja sam počeo da se bavim stonim tenisom. Počeo sam aktivno da se bavim ovim sportom krajem 1973. što znači da ga igram punih 50 godina i vrlo rano sam počeo da postižem rezultate, pa sam 1976. sam postao pionirski prvak Srbije, što je u današnje vreme kadetski uzrast. I dalje ga igram sa velikim zadovoljstvom a tu pre svega mislim na veteranske turnire koji se održavaju kod nas i u okruženju gde imam mnogo prijatelja iz doba kada smo kao klinci igrali kadetske i juniorske turnire, a sada imamo priliku da se sretnemo na veteranskim. To se nikad ne završi igranjem već se organizuju ručkovi, večere i uz muziku provodi vreme. Nisam baš ponosam što sa 60 godina nastupam u ovom rangu takmičenja, Prvoj ligi, a samo pre tri godine moj klub Taurunum bio je član Super lige Srbije gde sam smatrao da čak i ne bi trebalo da igram, jer to daje lošiju sliku o sportu kojim se bavimo. Međutim, još uvek mogu da pobedim nekog u tim ligama, čak sada imam i pozitivan skor u Prvoj ligi. Trudiću se da ga igram što duže mogu jer smatram da time dajem priliku mladim igračima da napreduju i za koje važi da kada me pobede, mislim da su napravili veliki napredak u svojim karijerama.”
Gotovo da jedva na prste jedne ruke se mogu pobrojati odbrambeni igrači u Super ili Prvoj ligi Srbije. Znamo da je Jugoslavija imala vrhunske odbrambene igrače. Odavno se govori da nema pravog napadača bez treninga sa odbrambenim igračem. Danas u Srbiji retko ko ima tu priliku. Zašto ih nema?
”Stoni tenis se mnogo promenio od vremena kada sam ja počeo da ga igram. Mnoge od tih promena upravo su defavorizovale defanzivni način igranja. Najpre su umesto jednobojnih reketa uvedene dve boje guma, pa je povećana loptica prvo na 40 milimetara a zatim se prešlo na plastične loptice sa 40+ milimetara koje daju mnogo manje rotacije nego ranije. Sve to je uticalo da imamo manji broj defanzivnih igrača ne samo kod nas već i na globalnom nivou. Reketi kojima se sada igra, a tu mislim na karbonska drva, tjunirane gume, mnogo su ubrzali sport i mislim da klasični defanzivci nemaju gotovo nikakvu šansu da samo defanzivom ili promenom rotacije osvoje neki poen. Moderni defanzivci poene više završavaju napadom nego defanzivom. Što se tiče treninga na odbranu, složio bih se da je to suvo zlato za svakog igrača jer da bi se povukao dobar spin na rezanu loptu morate da budete dobro i pravilno namešteni i da napravite dobar kontakt sa loptom, što će u mnogome poboljšati vašu igru. S druge strane, ponosno mogu da kažem da sam trenirao i takmičio se sa gotovo svim reprezentativcima iz Srbije i tu mislim na sve starosne kategorije i smatram da sam time bar malo doprineo njihovom napretku.”
Igrali ste u mnogo inostranih liga, a kod nas ste igrali po raznim sistemima, od tradicionalnog domaćin-gost sistema, do ovih novih po turnirskom sistemu. Koji je po vama najbolji?
”Sistem igranja trebalo bi odrediti u odnosu na ono što želite da postignete. Potrebna je strategija koju mi nemamo. Za promociju stonog tenisa, naročito u manjim sredinama, sigurno je bolje da se igra domaćin-gost, ali u trenutnim uslovima gde u Super i Prvim ligama imate po 12 ekipa, 22 vikenda bi bilo zauzeto. Turnirskim igranjem broj zauzetih vikenda značajno se smanjuje i ostavlja mogućnost organizovanja priprema, učešća na turnirima… Međutim, ni to kod nas nije slučaj jer prvo imate turnirski deo, pa prelazite na domaćin-gost i na kraju plej-of što sve zajedno traje isto, ili čak duže, nego sistem domaćin-gost i postavlja se pitanje šta smo time želeli da postignemo. Mislim da bi trebalo najpre smanjiti broj ekipa po ligama i igrati domaćin-gost, ali sa što više odigranih partija. Mnogi i ne znaju da su za sledeću sezonu već usvojene Propozicije da se ekipni mečevi Super i Prve lige igraju do 3 pobede. Zamislite sad dve ekipe iz mesta koja su međusobno udaljena 300-400 kilometara, putuju na gostovanje gde jedan igrač odigra samo jednu partiju. Smatram da je to totalna budalaština! Trenutno igram i u Švajcarskoj gde se igra tri protiv tri i igraju se svi mečevi, devet partija, i odigra se i dubl što je ukupno deset partija na dva stola. To traje isto ili malo duže kao naš trenutni sistem do četiri. No, sistem bodovanja u Švajcarskoj je takav da je svaka partija važna i ekipe ne dobijaju isti broj bodova ako se utakmica završi rezultatom 10:0, 6:4, 5:5…”
Da li se slažete da su nam potrebni stranci u Super ligi? Imamo ih u Prvoj, pa čak i u nižim ligama. Do pre par godina gotovo da nije bilo inostranih igrača. Da li je posledica toga što imamo manje igrača nego pre nekoliko sezona ili je laške dovesti stranca za koga ne mora da se obezbeđuju uslovi za trening kao što bi to moralo kod mladog igrača i ne samo uslovi u pogledu sale, već i trenera, sparinga?
”Klubovi dovode strance radi ostvarenja rezultata koji direktno utiču na finansiranje iz lokalne samouprave. Svi ti stranci dolaze isključivo na mečeve i niko od njih ne boravi ovde i ne trenira u Srbiji. Čak i njihovo angažovanje se završava onog trenutka kad je postignut određeni rezultat. Na primer, ako je cilj opstanak u ligi, vi dovedete strance koji odigraju prvi deo lige i obezbede dovoljan broj bodova da vam više nisu potrebni, i onda u drugom delu puštate nekakve rekreativce, veterane, početnike i stvarate ružnu sliku o našem sportu. Još jednom bih se vratio na sistem igranja, kada imate domaćin-gost, strance morate mnogo više puta da dovodite a pošto to ne može svako da priušti, priliku da nastupe imaju naši mlađi igrači. Da ne pominjem plej-of i baraže, gde ćete imati mnogo slučajeva da igrači tek tada odigraju prve mečeve u sezoni za ekipe iz Srbije, a radi se o kvalitetnim pojedincima koji obično imaju angažmane u inostranstvu. Sve je naopako!”
Kako gledate na odsustvo rezultata naših mlađih selekcija na Evropskom prvenstvu za mlade u Beogradu 2022. i na poslednjem Evropskom prvenstvu u Poljskoj? Nažalost, sve četiri selekcije su nam ispale iz prve divizije i to se prvi put desilo. Gde je problem?
”Moram da ponovim da u STSS ne postoji nikakva strategija ni po jednom pitanju, pa tako ni po pitanju stvaranja i napretka igrača. To traje dugi niz godina i verovatno je sada došlo na naplatu. Klubovi su prepušteni sami sebi i nemaju nikakvu podršku od strane STSS, tu mislim i na klubove koji stvaraju igrače. Na primer, Novi Sad uzme Šurjan ili Bezeg iz jednog malog kluba a taksu za prelazak naplati STSS. Čime je tu klub koji je stvorio te igračice obeštećen? Ničim! Klubovima je lakše da u cilju, na primer, zadržavanja superligaškog ili prvoligaškog statusa, dovedu nekog stranca jer da stvoriš igrača takvog kvaliteta, potrebno je mnogo truda, novca, loptica, termina, trenera, sparing partnera…”
Kakav nam je po Vama seniorski stoni tenis? Plasirali smo se na Olimpijske igre u Tokiju pre 4 godine. Deluje da smo sada jako daleko od Pariza, a na poslednjem Evropskom prvenstvu bili smo daleko od dobrog rezultata…
”Još jednom – bez plana, programa i cilja ne možemo stići daleko! Plasman na Olimpijske igre u Tokiju je rezultat kome se niko nije nadao i to je bilo pravo čudo, ali čuda se ne dešavaju svaki dan. Mi smo izgleda takav narod. Postoji podatak da u Srbiji ima više kladionica neko osnovnih i srednjih škola, što znači da se Srbija više oslanja na sreću, nego na rad i pamet. Kakav je naš kvalitet? Evo, skoro smo učestvovali na Evropskom prvenstvu gde nismo pobedili ni jednu partiju. Sada ćemo igrati na Svetskom prvenstvu i mislim da je odlazak u Južnu Koreju samo bacanje para. Mnoge bolje i bogatije zemlje su otkazale učešće a mi smo se javili da tamo učestvujemo.”
Mnogi se žale da naši najbolji igrači i igračice ne igraju turnire u Srbiji, čak mnogi ne igraju ni prvenstvo Srbije, kao ni TOP 12. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?
”Onaj ko ne učestvuje na ovim turnirima ne može da učestvuje za reprezentaciju, to je moj stav. Kada je predsednik STSS bio Zdenko Mađer, on je insistirao na tome i po mom mišljenju to je najveći razlog zašto je smenjen. Evo još jednog primera koji govori o tome da reprezentativci moraju da se odazovu državnom prvenstvu i TOP-u 12. U pitanju je Edvin Mozes, američki atletičar koji je ostvario preko 100 uzastopnih pobeda u svojoj disciplini i to na Svetskim prvenstvima, Olimpijskim igrama… Svaki put, da bi učestvovao na takvom takmičenju, bio je obavezan da učestvuje i na američkom prvenstvu. Reprezentativci bi takođe trebali da učestvuju jer pomažu u napredku mlađih. Neka se Karakašević seti perioda kada je počinjao, da li su tada na državnom prvenstvu učestvovali Ilija Lupulesku ili Zoran Kalinić? Da, jesu, jer su bili obavezni da učestvuju.”
Bili ste Generalni sekretar STSS i Predsednik Stonoteniskog saveza Beograda, a već dugo ste predsednik Stonoteniskog udruženja veterana Srbije. Reklo bi se da imate iskustva i kao sportski funkcioner. Da li po Vašem mišljenju trenutno rukovodstvo STSS radi dobro ili loše? Da li možete opširnije da pričate na tu temu budući da ste jedan od retkih koji na skoro svakoj sednici Skupštine uzima reč.
”Upravo na Skupštini ja kažem sve što imam o funkcionisanju STSS. Vrlo sam ponosan na činjenicu da sam se godinama zalagao i na kraju uspeo da zajedno sa istinskim ljubiteljima stonog tenisa izborim da svaki klub ima svog predstavnika u najvišem organu STSS, a to je Skupština. Sećate se da je ranije svaki region davao po jednog delegata na pet registrovanih klubova, s tim što taj delegat nije obavezno pripadao nekom od tih klubova već ga je određivao predsednik regiona. Samim tim, taj delegat u suštini nije predstavljao klubove već je predstavljao predsednika regiona. To je dovodilo do toga da dva regiona naprave dil i podele funkcije na štetu onog trećeg. I ako se to promenilo i svi klubovi imaju priliku da dođu na Skupštinu i kažu svoje mišljenje, mnogi i dalje ne učestvuju u radu Skupštine već daju ovlašćenja drugima, ponovo su tu razni dilovi, dogovori i drugo. Što se tiče rada trenutnog rukovodstva STSS, ogleda se u funkcionisanju organa STSS, a to su, pored Skupštine, Izvršni i Nadzorni odbor, Generalni sektretar, disciplinski sudija… Po meni, nijedan od organa STSS ne funkcioniše kako treba. Možemo i redom. Prvi i najveći organ je Skupština. Pogledajte dve poslednje Skupštine gde je jedna održana brzinski s obrazloženjem da ćemo izveštaj usvajati u februaru, što se nije desilo, a poslednja sa tačkama dnevnog reda i izveštajima koje je trebalo usvojiti godinu dana ranije. To vam govori da Skupština uopšte ne funkcioniše. Predsednik i Generalni sekretar su bili u obavezi da tu Skupštinu spreme, a oni su spremili da usvajamo finansijski izveštaj iz 2022. Uopšte ne funkcionišu. Nadzorni odbor, da li on uopšte postoji i kako je moguće da dozvole da se finansijski izveštaj iz 2022. usvaja godinu dana kasnije?! Disciplinski sudija, koga je kaznio? Stonoteniski savez Srbije jako loše funkcioniše!”
U više navrata bili ste deo organizacije međunarodnih takmičenja u Srbiji. Kakav je vaš stav po pitanju organizacije Evropskog prvenstva za mlade u Beogradu? Podsetnik za čitaoce da je međunarodni turnir u Vrnjačkoj Banji čiji ste bili direktor 2016. bio profitabilan po STSS.
”Organizacija Evropskog prvenstva u Beogradu bila je na veoma visokom nivou, što su potvrdili i zvaničnici ETTU-a. Sporno je to što smo na izveštaj čekali godinu i po dana i na kraju smo dobili nekakav papir koji ne sadrži ni najelementarnije podatke što se tiče prvenstva, kao što su broj učesnika, sudija, broj noćenja, obroka… Iskazani rezultat opravdano izaziva sumnju! Ja sam bio direktor međunarodnog prvenstva za mlade u Vrnjačkoj Banji 2016. i tada je napravljena dobit od preko 2 miliona dinara. Sva prethodna prvenstva koja su se održavala u Vrnjačkoj Banji konstantno su pravila manjak, a prvenstvo koje je organizovano samo godinu dana ranije i koje je imalo daleko veći broj učesnika iz inostranstva nego 2016, iskazalo je manjak od 20.000 evra. Zašto je to tako, prosudite sami! Naš izveštaj je primer kako treba da izgleda izveštaj sa jednog šampionata, a i sada ga možete pogledati na sajtu STSS. Na poslednjoj Skupštini STSS nisam bio za usvajanje izveštaja iz gore navedenih razloga, jer je neblagovremen i nepotpun, ali, pritom, ne ulazeći u tačnost podataka koji su tamo prikazani.”
Da se vratimo na poslednju redovnu sednicu Skupštine STSS u Kruševcu. Delegati nisu usvojili nijedan izveštaj Predsednika niti njegove predloge za nove članove Izvršnog odbora. Faktički on vodi Savez sa imenovanim licima s njegove strane. Da li po Vašem mišljenju Karakašević ima i dalje legitimitet da vodi STSS?
”Karakašević je sinonim za stoni tenis u Srbiji i imao sam priliku da pogledam video gde najbolji sportista sveta, naš Novak Đoković, igrajući stoni tenis sa prijateljima za sebe kaže da je Karakašević. Ono što nam je Sale pružio kao igrač, nema nikakve veze sa onim što radi i pruža kao predsednik STSS. U jednom od vaših prethodnih pitanja rekao sam da STSS jako loše funkcioniše zbog lošeg funkcionisanja svih njegovih organa, za šta je najodgovorniji, naravno, gospodin Karakašević. Da sam bio na njegovom mestu, posle neusvajanja niti jednog izveštaja kao i plana i programa za sledeću godinu, sigurno bih se zahvalio delegatima na dosadašnjoj podršci i ponudio svoju ostavku. Njega ćete morati da pitate zašto to nije uradio, a što se tiče legitimiteta, za mene je to ujedno i pitanje morala i dostojanstva.”
Za kraj razgovora, koja je Vaša poruka za mlade? Vi ste bili reprezentativac, učestvovali ste na toliko priprema reprezentacije, imali toliko putovanja po svetu, i dan danas ste aktivni igrač. Kako mladi da dosegnu Vašu stonotenisku dugovečnost?
”Reprezentativac sam bio samo kao kadet i kada je u to vreme trebalo da otputujemo na Evropsko prvenstvo u Barselonu, tadašnji stručni savet Stonoteniskog saveza Jugoslavije doneo je odluku da našu zemlju predstavljaju samo muška i ženska juniorska selekcija. Ne mogu da opišem koliko sam bio razočaran, ali sam se nosio mišlju da prekinem da se bavim stonim tenisom. Nakon toga, zbog svoje neposlušnosti i nediscipline u tom uzrastu, nekoliko puta sam bio kažnjavan u klubu za koji sam igrao i tada sam ponovo razmišljao da napustim stoni tenis. Međutim, trenirao sam u generaciji mojih prijatelja od kojih smo svi ponikli u IMT-u i kao osamnaestogodišnjak bio sam član ekipe koja je na kvalifikacijama u Skoplju izborila plasman u Prvu saveznu ligu bivše Jugoslavije. To mi je dalo krila i od tog trenutka znao sam da je stoni tenis moj život i da ću se njime baviti celog života. Upravo to bi bila poruka svim mladim igračima, da nema odustajanja i da nema čak ni boljeg ambijenta nego što je sport, a sportom možemo da se bavimo na bilo kom nivou. Stoni tenis je takav sport koji nam daje mogućnost da se njime bavimo do kraja života. Ja igram na puno veteranskih turnira i prijavio sam se za Svetsko prvenstvo koje se u julu održava u Rimu i na tom prvenstvu postoji i kategorija 90+. Možete samo da zamislite nekog ko ima više od 90 godina. Rok za prijave istekao je još prošle godine i takav igrač ne zna ni da li će do jula biti živ, ali ima želju da igra. Naš sport, osim toga što možete na međunarodnom planu da se takmičite, što nije slučaj sa drugim sportovima, omogućava da ga praktikujete vrlo jednostavno. Nije vam potrebna mnogobrojna ekipa, već jedan protivnik koga možete naći u svakoj sali gde, pritom, stoni tenis ne poznaje razliku u godinama i polovima. Za mene je ovo najlepši sport na svetu i poruka je da od njega nikada ne treba odustajati.”
