Naš naredni sagovornik u seriji intervjua koje realizuje zajednica.org jeste Đorđe Pejak, koga mnogi smatraju za jednog od najboljih igrača svih vremena “južno od Beograda”. Pejak je rođeni Čačanin, naš nekadašnji reprezentativac mlađih reprezentativnih selekcija, šampion Super lige Srbije svojevremeno sa Crvenom zvezdom, kao i vicešampion države sa Borcem iz Čačka u najslavnijim vremenima za čačanski stoni tenis.
Osim vrhunske igračke karijere, odlikuje ga i uspešan rad kao sportski funkcioner pošto je godinama prvi čovek čačanskog Borca. Sve to ga je preporučilo svojim sugrađanima pošto je dobio poverenje člana opštinskog veća u Čačku zaduženog za sport i omladinu. Fakultetski je obrazovan, a ima poslovnog iskustva i iz privrede, ali i iz sporta. Da li možemo onda reći da je potpuno opravdano što je postao član novog rukovodstva Stonoteniskog saveza Srbije?
Šta možemo očekivati od novog rukovodstva STSS? Gde je Vaša uloga, za šta ćete se najviše zalagati?
”Mislim da se na samom početku mandata oseća mnogo energije, volje i želje da se stvari promene. Sa sigurnošću se može reći da svi zaista žele da rade, posvete svoje vreme i znanje, i pomognu da ovaj sport krene uzlaznom putanjom. Za kratko vreme održane su dve sednice IO gde se već vidi spremnost celog rukovodstva da se posveti radu i da svako u svom delu da maksimum kako bi stvari u stonom tenisu izgledale znatno drugačije. Savez posle dugo vremena funkcioniše kao tim, uključeni su ljudi sa odličnim CV-jevima, dobrom prošlošću gde iza svakoga stoje rad i rezultat. Ja ću se svakako usresrediti na dešavanja u regionu centrlne Srbije iz kojeg dolazim. Potpuno mi je jasno šta treba da se uradi i šta treba da se promeni da bi u ovom delu Srbije stvari izgledale bolje i da deca koja ovde treniraju i stasavaju imaju bolju perspektivu i mogu da konkurišu za nacionalne selekcije ravnoprvano sa vršnjacima iz razvijenijih regiona. Želim da se klubovi iz centralnog regiona ubrzo nađu i Super i Prvim ligama Srbije a za to ima potencijala. Jasno je da za to moramo imati najbolje ljude na odgovarajućim pozicijama u Regionalnom savezu a pomoć i podrška STSS zasigurno neće izostati i stvari ovde brzo mogu da krenu na bolje.”
Mnogi Vas vide kao poslednju nadu da će se neko u STSS boriti za razvoj stonog tenisa u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Kako to komentarišete budući da decenijama nikoga u IO STSS iz vaših krajeva nije bilo?
”Ušao sam u ovu priču sa puno želje i volje, imam odličnu komunikaciju i saradnju sa svima u STSS. Sada sam i u životnom dobu kada imam dovoljno znanja i iskustva a ujedno još uvek mnogo energije za pravi rad. Pune 42 godine sam u ovom sportu i želim da posle igračke karijere ostavim trag i u poboljšanju uslova i nivoa stonog tenisa u delu Srbije gde živim. Ne sumnjam da ce i klubovi regiona dati punu podršku razvoju centralne i zapadne Srbije, da i njima bude bolje i da se stvari koje nisu urađene do sada ostvare u narednom periodu. Centralna Srbija raspolaže kvalitetnim ljudima, koji su mnogo godina proveli u ovom sportu a i kasnije se ostvarili i u drugim oblastima i siguran sam da svojim znanjem, kvalitetom i iskustvom mogu da pomognu. Jednostavno, moramo imati najbolje ljude na svakoj funkciji u regionu. Sa većinom sam već obavio razgovore i nemam sumnju da žele da rade i pomognu, daju stonom tenisu svoje vreme i znanje da krenemo napred. Baš kao što je uradio i Stonoteniski savez Srbije.”
Kako gledate na minuli rad predhodnog rukovodstva STSS? Mnogi zameraju da su ostavljeni određeni dugovi kao i da je nestala oprema saveza?
”Novo rukovodstvo STSS je povuklo pravi potez. Doneta je odluka o angažovanju veštaka, odnosno revizora, u cilju detaljne analize finansijskog poslovanja za period od predhodne tri godine. Izveštaj koji oni budu dostavili pokazaće puno toga. Ono što je činjenica i što svi konstatuju je da u predhodnom periodu apsolutno nije vođena briga o klubovima, razvoju mladih igrača… Potpuno je izostala komunikacija sa ljudima koji vode klubove u Srbiji. Evidentno je da staro rukovodstvo članovi Stonoteniskog saveza Srbije, koji su ih i izabrali, uopšte nisu zanimali. Podržavani su jedino ljudi koji im mogu doneti određeni broj glasova kako bi ostali na funkcijama bez obzira što im je bilo jasno da nemaju mogućnost da ništa urade za razvoj stonog tenisa. I naravno kada tako radite 6 godina da je sada situacija kakva jeste, prilično loša na svakom polju. Žao mi je i potpuno neshvatljivo da se bivši predsednik saveza koji je ceo život dao stonom tenisu i postigao toliko mnogo toga, odlučio za ovakvu strategiju, dao podršku ljudima koje je skoro upoznao, odbacio saradnju sa svima koji su sa njim stasavali, i posle 6 godina vlasti svoj sport doveo ovde gde je sada.”
Zašto naš stoni tenis više nije kao u Vaše igračko vreme? Neke zemlje su mnogo ispred nas. U čemu vidite problem?
”Tih godina su stvari bile mnogo drugačije. Postojale su firme koje su finansrirale klubove gotovo u svakom gradu. Danas je finansiranje uglavnom preko lokalnih samouprava. Velika je razlika jer malo gradova može doći na ovakav način do adekvatnih sredstava. Devedesetih godina, kada sam ja igrao Super ligu, svi strani igrači koji su igrali kod nas živeli su u mestima za koja su nastupali čitave sezone. Takođe, i domaći igrači iz drugih gradova isto tako. Sve je bilo mnogo profesionalnije. Kompletan tim sa profesionalnim trenerima, kojih je tada bilo dosta, i cela ekipa je bila cele sezone zajedno. Često su se organizovale mini pripreme sa drugim klubovima, svi naši najbolji igrači su igrali u našoj ligi cele godine, živeli i trenirali u gradovima za čije su klubove nastupali. Svaki klub koji je igrao najviši rang takmičenja je funkcionisao maksimalno profesionalno. Dva treninga dnevno, klupske letnje i zimske pripreme, kondicioni treneri angažovani u klubu, po jedan stranac u čitavoj ligi plus svi naši reprezentativci. Ogroman kvalitet je bio na svakoj utakmici. U Čačku se i danas prepričavaju mečevi iz toga vremena. Svaki je bio praznik za ljubitelje stonog tenisa. Ljudi iz okolnih gradova su dolazili u Čačak da gledaju Super ligu. Sale u kojima smo igrali su bile prepune. Dakle, ljudi žele da gledaju stoni tenis ali je potreban viskog nivo mečeva i igrača koji nastupaju da bi se to desilo. Tako je to u malom sportu. Mali sport da bi bio praćen, ne trpi prosek. Morate ponuditi kvalitet i gledaoci će biti tu. Prošao sam tu fazu i video da je moguće, desetak godina koliko je moj klub igrao u Super ligi Srbije je neprestano bilo puno, u gradu se pričalo o stonoteniskom klubu, na finala plej-ofa su puni autobusi išli na revanše, dobijali smo nagrade ispred svih fudbalskih i košarkaških timova. To je bila prava i najbolja promocija stonog tenisa. A zamislite kakva je to bila sanša za decu toga vremena da napreduju. Imati svakodnevno na treningu toliki broj igrača, sale 24 časa dnevno za stoni tenis, toliko pravih stručnjaka u gradovima u kojima žive. U centralnoj i zapadnoj Srbiji mislim da je osnovni problem mali broj sala namenski za stoni tenis, a retko koji grad ima salu 24 sata na raspolaganju. Vrlo je teško ako imate termine i svakodnevno postavljate stolove kako bi trenirali i to je nešto gde bi Savez mogao u razgovoru sa čelnim ljudima Gradova možda bar nekome da pomogne. Jedna od tačaka u predizbornom programu novog predsednika Ilije Lupuleskua je bilo i stvaranje mini centara za trening na čitavoj teritoriji Srbije. Mislim da je to od velikog značaja za svaki kraj i da na ostvarivanju toga što pre treba raditi. Mladi igrači što više moraju da se okupljalju i treniraju zajedno, imaju sparing partnere i onda će i krenuti napredak i veći nivo igre. Ne može nijedan klub sam, jednostavno niko nema dovoljno kvalitetnih igrača koji mogu da sparinguju deci koja su perspektivna. Što česća okupljanja na 3, 5 ili koliko može dana je rešenje. Brzo bi rezultati bili vidljivi.”
Slabo se radi sa decom u delu Srbije gde Vi egzistirate. Čačak je jedan od retkih koji radi sa decom već godinama. U čemu je problem? Koji je Vaš savet jer očigledno Vi uspevate nekako da održite rad sa mladima?
”Kada sam postao predsednik STK Borac prvo što sam uradio – obezbedio sam salu dostupnu 24 časa dnevno. Sva sredstva koja smo imali dali smo za ovu namenu. Tako radimo i dan danas. Ako nemate dovoljno termina nema ništa ni od kvalitetnog rada ni od napredka dece. Ne može se trenirati u velikim grupama 2-3 puta nedeljno i očekivati da ćemo dobiti igrače. Deca moraju svakodnevno, uz nadzor ljudi koji rade sa njima da treniraju. Jedno su velike, komercijalne grupe koje donose članarinu, ali one ne donose ništa više, tu ne možemo očekivati nijedno dete da se pojavi koje će se naći na vodećim mestima savezne rang liste i konkurisati za reprezentaciju Srbije. Mora se raditi na obezbeđivanju prostora samo za ovaj sport u što vise mesta. Druga stvar su zajedničke pripreme dece koja žive i susednim gradovima. To jednostavno što česće mora da se radi jer je sparing u ovom sportu neprocenjivo važan. Trudili smo se u Čačku u predhodnom periodu da odgovorimo na sve ovo iako raspolažemo sa više neko skromnim sredstvima. Rezultat je drugo mesto na kadetskoj rang listi Srbije Luke Dragina, TOP 12 juniora Srbije Saše Dragina u već prvoj juniorskoj sezoni i treće mesto na državnom prvenstvu za mini kadete Tripkovića. Ako se budu razvijale i senorske ekipe biće još bolje za tu decu i lakše i brže će napredovati. Kratko: mini pripreme, sale za stoni tenis, obezbeđeni sparinzi i svakako mnogo, mnogo sati rada, odricanja i žrtvovanja.”
Igrali ste dugo godina ozbiljnu ulogu u Super ligi. Najpre sa Borcem ste se borili za titulu, dva finala sa Zvezdom… Verujem da se rado sećate tih trenutaka. Možete li nam malo opisati taj osećaj kako je to izgledalo?
”Svakako najlepši trenuci u karijeri. Sala je bila prepuna na svakom meču, kvalitet stonog tenisa sjajan. Sve je funkcionisalo besprekorno. Bila su to vremena pravog profesionalnog odnosa prema ovom sportu i ulaganja u klubove kakva bi uvek trebala da budu. Dve decenije kasnije svi koji su pratili te utakmice i danas se rado sećaju svakog trenutka i prepričavaju dešavanja tih sezona. Mislim da je neponovljivo da puni autobusi, obe godine, iznajmljeni od strane kluba specijalno za ovu priliku odlaze u Beograd kako bi podržali svoj klub. Prelepi dani za sve nas. Zvezda je u prvoj godini imala jači tim ali smo odigrali nerešeno 5:5 prvi meč. U Beogradu nismo uspeli da dođemo do titule ali je već tada popularnost stonog tenisa u našem gradu bila ogromna. U drugom finalu sledeće godine Borac je kao šampion Super lige imao prednost domaćeg terena i odličnu ekipu, po meni za nijansu i jaču nego Zvezda. Mislim da smo ušli u finale kao favoriti ali nažalost nismo uspeli. Mnoge stvari su odlučile tada pobednika. Mislim da je Zvezda samo bila bolja u organizacionom smislu i to je odlučilo. Naredne godine prelazim u Zvezdu i tada osvajam titulu šampiona Srbije, ali ostaje žal sto nije osvojena sa Borcem. Stvari su se, jednostavno, tako odigrale.”
Može li Borac da se vrati na puteve stare slave?
”Imamo strategiju da napravimo tim od domaćih igrača za sada. To je u ovom trenutku jedino i moguće s obzirom na lošu finansijsku situaciju u kojoj se klub nalazi. Za sada stvari idu po planu i Borac već dve sezone igra jednu od vodećih uloga u Drugoj ligi Srbije sa svojom, izuzetno mladom ekipom. Ukoliko uradimo stvari o kojima smo u predhodnom delu razgovora pričali, da ova deca mogu da napreduju i da se razvijaju pravom brzinom, mislim da možemo da se nadamo rezultatu bar blizu onog starog. Teško je vreme za velike stvari, radimo sve što možemo, ono što je najvažnije u Čačku stoni tenis živi, igraju i školska deca i rekreativni stoni tenis, ali i Borčeva ekipa. Organizujemo sve manifestacije na nivou grada, Sportske igre mladih, radničke-sportske igre, olimpijadu za decu sa posebnim potrebama… Puno ljudi prolazi kroz klub i činimo sve da stoni tenis ostane u fokusu svih stanovnika Čačka.”
Igrali ste za Zvezdu. Verovatno ste mogli i u inostranstvo da odete kao mnogi drugi, ali ste se opredelili da se vratite u Vaš grad. Da li mislite da je to dobar potez? Šta Vas je privolelo na to?
”Život. Imao sam 29 godina kada sam odigrao prvu sezonu za Zvezdu i postao šampion države. Ali to je vreme kada se bliži formiranje porodice i kada počnete o mnogim stvarima da razmišljate. Naš sport teško može da obezbedi egzistenciju za celu porodicu i odluka mojih roditelja a i moja je bila da se vratim u Čačak i počnem sa poslom. Naravno, u stonom tenisu sam ostao do današnjih dana. Bilo je tu i uz posao još dobrih sezona, 3-4 u Super ligi Srbije, kasnije u nižim rangovima. Mislim da je odluka bila racionalna i prilagođena životnom dobu koje je sledilo.”
Kako gledate na saradnike u organima saveza u novom rukovodstvu. Da li mislite da imate kompetentne kolege sa kojima možete da podignete stoni tenis?
”Sastav rukovodstva je stvarno sjajan. Čast je raditi sa Ilijom Lupuleskuom svakako. Mislim da su svi članovi IO ostvareni ljudi u svojim profesijama. Izuzetno obrazovani, ugledni u svojim sredinama i svako će na svoj način pomoći da se ovaj sport vrati na mesto na kojem je bio nekih davnih godina. Zastupljeni su članovi sva 4 regiona i sigurno da će to doprineti razvoju ovog sporta na celoj teritoriji Srbije. Svako sigurno najbolje poznaje svoj deo, svoj region i zna najbolje kako da pomogne da se baš taj deo razvija u pravom pravcu.”
Muška reprezentacija. Da li je vreme za promenu generacija ili smatrate da još nema dostojnih zamena za Karakasevcia, Jevtovića i Petea?
”Svakako treba razmišljati o novim, mladim igračima koji će biti nosioci reprezentacije na duži vremenski period. Međutim, i pomenuti reprezentativci sigurno mogu još da pomognu. Smena generacija mora biti postepena i ovim igračima koji možda još uvek imaju najveći kvalitet postepeno treba dodavati jednog po jednog mladog igrača. Tako ćemo kroz par sezona imati novu, mladu ekipu. Ilija Lupulesku je prošao kroz brojne generacije koje su ostvarivale svetske rezultate i osvajale medalje na najvećim takmičenjima i siguran sam da će on znati kako da posloži stvari i kada je najbolje vreme za promene u reprezentaciji. Mislim da što se tiče reprezentativnog stonog tenisa najviše poverenja treba imati u njegove predloge i sugestije uz naravno selektore koji budu imenovani.”
